Fabrizio De André - Превод текста

Slatkacrna

Gledajte je, dolazi, gledajte kakva je, kakva je!
Gledajte je, dolazi, gledajte, to je ona, to je ona!
Gledajte je, dolazi, gledajte kakva je!
Gledajte je, dolazi, ona je, ona je!
 
Crna koja oduzima, crna koja poplavi ulice
crna koju nisu videli nikad u životu, tako slatkacrna, crna,
crna koja obara na zemlju, crna koja razvaljuje vrata,
ne zevate od vode,
već od zatvorenih vrata i prozora, zatvorenih vrata i prozora
 
Crna poput nevolje koja ubija jedne i prolazi pored drugih,
crna poput loše sreće koja se gnjezdi tamo gde nema Meseca, Meseca,
crna koja u gorkim slojevima prolazi pored mrtvačkih kovčega.
nema drugih stvari da ih nosi,
nema ih, nema ih.
 
Ali Anselmova žena ne bi smela da sazna
da je došla po mene, da je došla pre sat vremena
i ljubav je jedina tema ljubavi
i nebeski metež je pogrešio trenutak.
 
Voda od koje se ne očekuje da bude išta više sem blagoslova,
voda koja donosi zlo, penje se uz stepenice, penje se, bez soli, soli
voda koja lomi planine, potapa kopno i mostove,
to nisu bare posle pljuska,
već ogroman metež, ogroman metež
 
Ali Anselmova žena sanja o moru,
kad od vode nabreknu pukotine, pa se ona povuče i ponovo podigne,
i pokrivač se naduvava iznad praznine talasa,
i borba postaje klizava i duboka.
 
Gledajte je, dolazi, kakva je, kakva je!
Gledajte je, dolazi, gledajte, to je ona, to je ona!
 
Voda od debelih čioda sa neba i tavanica,
voda za fotografije koja traži saučesnike kako bi ih psovala,
voda koja stiska kukove, mreža za tune (nekog) prolaznika,
nema više šta da nosi na ramenima,
nema šta, nema šta.
 
Iza zida od stakala ponovo se budi život,
koji sam sebe hvata za ruku pošto je bitka gotova,
kao što čini i ova ljubav što je u strahu da će biti izgubljena,
tog jednog dana bila sigurna da će se dogoditi.
 
Voda koja je bila tu do noći, koja se sad povlači,
lagano paradira pored ljudi kao nevinašce koje nije imalo ništa s tim,
hladna poput bola, Slatkacrvena bez srca
nema više šta da odvuče,
nema šta, nema šta.
 
I Anselmova žena oseća kako se voda povlači
sa pripijene odeće, gde god ju je uhvatila jeza na koži,
u svom tramvaju, odvojenom od bilo kog odredišta,
usred vremena koje ju je sad pregazilo,
 
Takva je bila ta ljubav koja nije dočekala da se ostvari,
tako sjajna i stvarna da je mogla da zavara.
 
Gledajte je, dolazi, gledajte kakva je, kakva je!
Gledajte je, dolazi, gledajte, to je ona, to je ona!
Gledajte je, dolazi, gledajte kakva je!
Gledajte je, dolazi, ona je, ona je!
 


Још текстова песама из овог уметника: Fabrizio De André

Сви текстови песама на овој веб локацији су само за личну и образовну употребу.

Сви текстови песама су власништво и ауторска права њихових власника или власника.